Zove majka pašu Sokoliju,
s vrh Zlatara, viš’ Sokolovića:
”Moj Mehmede, nad carstvom vezire,
vodiš vojsku Šamu i Bagdadu,
tvrdom Beču i ravnom Budimu,
svoju Bosnu nikad ne pohodiš,
a ja stara hoću umrijeti.
Moj Mehmede, sine moj ponosni,
dovedi mi s mora neimare,
gradi meni po Bosni haire,
obuzdaj mi pobješnjelu Drinu,
ćuprijom joj sastavi obale,
izgradi mi karavan-saraje,
nek’ se znade koga sam rodila!”
